“KORONU ĆEMO PREŽIVETI…A KAPITALIZAM ?”

“KORONU ĆEMO PREŽIVETI…A KAPITALIZAM ?”

O solidarnosti

Danas solidarnost znači više nego ikad. Spremnost društva da svima obezbedi uslove da se hrane, da se leče, da održavaju higijenu – označiće granicu između života i smrti. Potrebna nam je solidarnost mladih prema starima, jakih prema ranjivima, zdravih prema obolelima, bogatih prema onima koji će ostati bez prihoda ili sa minimalnim prihodima.

Ovo je test i za sve poslodavce – solidarnost ne može da bude samo gest povremene filantropije. Solidarnost znači i odricanje od profita ili barem jednog njegovog dela u vremenu krize. Ovo je test i za odgovornu državu – jer radnicima neće mnogo pomoći samo apelovanje državnih zvaničnika na solidarnost poslodavaca.

Kuda vodi ovaj put i ima li razloga za optimizam?

I pre razvijanja epidemije korone, za mnoge radnike zaposlene u delatnostima prehrane, poljoprivrede, turizma, ugostiteljstva, vodoprivrede, duvanske industrije, kao i u delatnosti trgovine, svakodnevnica je bila ispunjena neizvesnim, nesigurnim uslovima rada sa zaradama nedovoljnim za dostojanstven život.

Prizori iz prošlosti nas podsećaju na skupo plaćenu cenu tranzicije u gorenvedenim delatnostima. Posao su izgubile desetine hiljada radnika. Na primer, u poljoprivredi se sa 88.000 zaposlenih u 2000. godini  došlo na 31.000 u 2019. godini, a u proizvodnji pića sa 21.000 na 7.500 itd.

U međuvremenu, nakon ozbiljnih investicija, restruktuiranja i prilagođavanja domaćoj i međunarodnoj konkurenciji – većina proizvođača hrane i pića, duvanske industrije, ugostiteljstva, turizma, ali i u delatnosti trgovine, ostvaruje dobit prikazujući iz godine u godine pozitivne pokazatelje poslovanja. Neki od njih su u svojoj branši zadržali, a neki i osnažili status regionalnih brendova. Međutim, ovo nije donelo značajno poboljšanje položaja zaposlenih. Malo je ostalo od priče o lepšoj budućnosti: prosečne zarade u našim delatnostima u 2019. godini su niže od prosečne zarade u Srbiji i to :  

  • u 2019. u proizvodnji prehrambenih proizvoda prosečna zarada je 58.581 dinar bruto, odnosno 77%  od prosečne zarade u Srbiji u toj godini (75.814 RSD)
  • u delatnosti poljoprivrede, šumarstva i ribarstva  je prosečna zarada iznosila 86% od republičkog proseka
  • vodoprivredi 86 % od republičkog proseka
  • u turizmu i ugostiteljstvu 68% od republičkog proseka
  • u trgovini ukupno  (na malo i veliko) 84 % od republičkog proseka -u trgovini na malo 69% od republičkog proseka

Jedino su u proizvodnji pića (127%) i duvanskoj industriji (198%) prosečne zarade iznad republičkog proseka, ali u tim delatnostima je zaposlen srazmerno najmanji broj radnika

Da li će profit biti iznad ljudskih života i da li će sav teret krize biti prevaljen na leđa radnika, videćemo u danima i mesecima koji su pred nama. O tome koliko je važno zadržati nivo prihoda domaćinstava i zaposlenost u industrijskim i uslužnim delatnostima – uverava nas i nedavno objavljen tekst Branka Milanovića (Peščanik “Četiri vrste rada i epidemija” 28.03.2020.).

Vanredno stanje i/ili dijalog ?

Objavljivanje mera Vlade republike Srbije u borbi protiv epidemije, zatekla je određeni broj poslodavace nepripremljene, kako u pogledu (ne)preduzimanja mera preventive u zaštiti zdravlja i života, tako i u pogledu prilagođavanja dubokom poremećaju privrednih aktivnosti.

Videli smo da su naše koleginice u supermarketima danima radile bez osnovnih sredstava lične zaštite (maski i rukavica). U prvim danima krize poslodavci u delatnostima ugostiteljstva i turizma su najavili masovne otkaze svojim zaposlenima, a vidljivo je nesnalaženje sa organizacijom prevoza na posao i sa posla, kao i nedovoljno jasnim procedurama, koje prate primenu mera (i izjava predstavnika) Vlade. 

Zbog toga je dragocena proaktivna reakcija UGS NEZAVISNOST na čiju inicijativu je održana vanredna sednica Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije. Potom je usledio i zahtev nadležnim organima, a pre svega Ministarstvu za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja za odgovor na pitanja koja se se odnosila na brojne praktične probleme u primeni uredbe. Na žalost, preko predloga UGS NEZAVISNOST za 90-dnevni moratorijum na otkaze se olako prešlo.

U delatnostima proizvodnje hrane zaposleni su pod pritiskom da se mora raditi. Za većinu radnika u našim delatnostima svakodnevnica je stresnija nego u redovnim okolnostima –  rade rizikujući zdravlje i život, sa stalnom pretnjom opstanka radnog odnosa,  mnogima je otežan dolazak i povratak sa posla, a privatni život i roditeljstvo će još više biti zanemareni.

Zbog toga mi sindikalisti, a posebno predstavnici zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu moramo svakodnevno insistirati na dijalogu i braniti dostignuti nivo radnih i socijalno-ekonomskih prava, ali zahtevati i njihovo unapređenje. U ovim okolnostima kada su u opasnosti i zdravlje i životi – ovo nije samo naše pravo, to je pre svega, naša dužnost i obaveza. 

Nije sve i svugde tako crno: neki poslodavci su angažovali krizni menadžment (štabove) i blagovremeno preduzeli adekvatne mere zaštite zdravlja i života zaposlenih. Upravo zato je veoma važno da u ovakvim okolnostima imamo tačne informacije o stvarnoj situaciji, kako bi smo zajednički, blagovremeno reagovali gde god je to potrebno.  To je jedan od razloga zbog čega je GS PUT NEZAVISNOST organizovao anketu u svim povereništvima sa ciljem praćenja

stanja u toku, ali i nakon završetka ove krize. O rezultatima i zaključcima u vezi sa tim ćemo Vas obaveštavati.                                                

 GS PUT NEZAVISNOST

Categories: Uncategorized

No Comments

Post a Comment