Izgradnja sistema socijalne sigurnosti i zaštite – Nacionalna radionica

Izgradnja sistema socijalne sigurnosti i zaštite – Nacionalna radionica

Radionica na temu „Izgradnja sistema socijalne sigurnosti“, održana u Beogradu 21. i 22. septembra ove godine, u organizaciji Međunarodne konfederacije sindikata i Fondacije Friedrich Ebert, okupila je predstavnike MKS/PERV-a, Međunarodne organizacije rada, resornog ministarstva, kao i predstavnike reprezentativnih sindikata – UGS NEZAVISNOST i SSSS.

Radionicu su otvorili predstavnici reprezentativnih sindikata koji su, nakon pozdravnih uvodnih napomena, izneli pregled seta nacionalnih zakona i drugih propisa koji regulišu ovu oblast, postojećeg sistema socijalne zaštite, kao i njegovih nedostataka, što je bio i povod za živu diskusiju koja se razvila nakon toga.

Predstavnici obe sindikalne centrale ukazali su na niz problema sa kojima se susreću ne samo korisnici sredstava socijalne zaštite, već i zaposleni u ovoj oblasti. Učesnici su predočili da nedovoljno izdvajanje iz budžeta Republike za ove namene, neadekvatni i neprimenjivi zakoni, loši uslovi rada i niske zarade zaposlenih, kao i porast broja korisnika socijalne zaštite u svim segmentima, dodatno komplikuju ionako tešku situaciju, te da još uvek ne postoji ni nagoveštaj rešavanja problema na efikasan i održiv način.

Posebno je naglašen problem nedostatka suštinskog socijalnog dijaloga, svođenjem Socijalno-ekonomskog saveta na puku formu, a naročito nepoštovanje i ignorisanje reprezentativnih sindikata u procesu pripreme i donošenja zakona koji su od vitalnog značaja za ovu oblast. Naveden je, kao poslednji u nizu, primer isključivanja sindikata iz procesa pripreme Zakona o socijalnoj zaštiti, kao posebno osetljivog zakona, čije će dejstvo imati neposrednog uticaja na sve građane Republike Srbije.

U raspravi su učestvovali i Anton Lippik, izvršni sekretar PERCA-a i Enisa Salimović, iz Kancelarije MKS u Sarajevu, a putem video linka, obratio im se i ekspert za socijalna pitanjaMOR-a Keriche Hirose. On je detaljnije obrazložio Konvenciju 102 i Preporuku 202 Međunarodne organizacije rada, koja uspostavlja minimum standarda u ovoj oblasti. Predstavnik MOR-a posebno se osvrnuo na problem održivosti penzionih fondova i ukazao na neophodnost pažljivog izbora modela penzionog sistema, imajući u vidu da trend rasta stanovništva starijeg od 65 godina ne prati i adekvatno povećanje broja zaposlenih.

Razmatrajući pitanje socijalne sigurnosti sa globalnog aspekta, predstavnici MKS/PERV-a upoznali su učesnike skupa sa tokom i rezultatima međunarodne kampanje pod nazivom: „Stop korporativnoj pohlepi“. Kampanja je bila fokusirana na globalne lance snabdevanja, posledice rada velikih korporacija i njihovu skrivenu radnu snagu. Primarni ciljevi kampanje su obezbeđivanje minimalne zarade koja pokriva osnovne troškove, iskorenjivanje prisilnog rada i rada na crno, proširenje obuhvata kolektivnog pregovaranja, siguran i bezbedan rad i minimum socijalne zaštite.

Na probleme u funkcionisanju i održivosti penzionog sistema, kao i sistema socijalne zaštite, ukazali su i predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

U nastavku radionice, kroz radnih grupa, mapiran je sistem i nivo socijalne zaštite u zemlji, navedene i analizirane su promene u proteklih 5 godina, najvažniji nedostaci socijalne zaštite i uloga sindikata u otklanjanju nedostataka ovog sistema. Takođe, definisana je i strategija budućih sindikalnih kampanja u cilju efikasnijeg angažovanja, povećanja vidljivosti i uloge sindikata u unapređenju sistema socijalne zaštite i sigurnosti.

Sumirajući rezultate dvodnevnog rada, učesnici su se složili u oceni da je neophodna suštinska reforma celokupnog sistema socijalne zaštite u Srbiji, počev od povratka dostojanstva i ugleda profesije zaposlenih, do održivog načina finansiranja lica kojima je socijalna pomoć neophodna. Takođe, istaknuto je da, u nedostatku dijaloga među socijalnim partnerima, reprezentativni sindikati sami organizuju javnu raspravu pre ulaska predloga Zakona o socijalnoj zaštiti u skupštinsku proceduru.

No Comments

Post a Comment